Strah od zubara

Deca imaju strah od zubara iz različitih razloga. Izgled prostorija, miris, uniformisanost osoblja itd., mogu imati negativnu konotaciju iz ugla deteta pri poseti stomatologu. Sugestivni pokušaji roditelja da detetu objasne neophodnost posete lekaru često imaju kontra efekat. Rečenice tipa: „ništa te neće boleti“ indirektno sugeriše da je pri intervenciji prisutan bol i time samo još više pogoršavaju situaciju. Najbitniji je pozitivan pristup mogućoj intervenciji i redovna i rana kontrola pre nego što intervencija postane neophodna. Time će dete upoznati svog lekara i osoblje, privići se na čudne mirise i izgled prostorija. Kada intervencija postane neophodna deca će se sa puno poverenja poveriti svom „zubaru“.

Posao stomatologa je izuzetno stresan zbog prisutnog straha kod pacijenata, koji je uglavnom rezultat loše pripreme u detinjstvu i ružnog iskustva koje neminovno sledi. U radu sa decom treba birati neki termin na kraju radnog vremena kako bi im se posvetila neophodna pažnja. Iskustvo pokazuje da je direktan i iskren pristup najbolji. Prva poseta treba da bude upoznavanje deteta sa okolinom i lekarom, nikako intervencija. Poznavanje sklonosti i interesa deteta može biti od velike koristi za uspostavljanje prvog kontakta.

Najvažnije je stvoriti poverenje kod dece. Mogućnost prekida intervencije podizanjem ruke im daje dodatnu sigurnost i osećaj kontrole situacije. Pri razgovoru treba izbegavati uslovljavanja, tvrde pojmove kao: bušenje, vađenje, bockanje itd. Iznenadna svetlost, buka ili pokret,takođe može negativno uticati na ishod intervencije. Ukoliko se detetu pristupi na ovakav način, posete stomatologu mogu umesto traume postati sastavni deo života.